Ми, студенткиње и студенти, већ скоро четири месеца блокирамо наше факултете широм Србије. Захтеви протеста још увек нису испуњени и што већи притисак вршимо на институције да раде свој посао, то већи притисак и трпимо. Због све већег учешћа грађана и других сектора друштва, протести су прерасли из студентских у општенародне. Наше друштво се ујединило као никад пре – прво у жалости због трагедије, а одмах затим и у борби за правду. Ипак, питање које се свима намеће остаје: Који је следећи корак?

Све што смо ми студенти до сада постигли десило се захваљујући самоорганизовању по принципима непосредне демократије и пленумског заседања. Пленум је отворени форум за све чланове једног колектива, где сви равноправно предлажу тачке дневног реда, дискутују о њима и доносе одлуке на основу гласања просте већине. Насупрот устаљеном моделу представничке демократије, где се сва моћ и одговорност препуштају изабраним представницима који кроје наше судбине уместо нас — у непосредној демократији се свако једнако пита и једнако је одговоран за оно што га се тиче.

Свако има право да учествује у управљању својом земљом, непосредно или преко слободно изабраних представника, загарантовано је чланом 21 Универзалне декларације о људским правима. Док нам члан 2 Устава Републике Србије говори да: Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана. Закон о локалној самоуправи чланом 67 предвиђа: Облици непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе су: грађанска иницијатива, збор грађана и референдум. Исти закон у члану 69 каже: Збор грађана расправља и даје предлоге о питањима из надлежности органа јединице локалне самоуправе. Збор грађана већином гласова присутних усваја захтеве и предлоге и упућује их скупштини или појединим органима и службама јединице локалне самоуправе.

Дакле, шта је за студенте пленум — то је за народ збор грађана. Међутим, због изражене централизације и корупције система, локалне самоуправе, а са њима и месне заједнице, тенденциозно су запостављене. Снага студентског покрета лежи у непосредној демократији, која је, за разлику од представничке, неподложна манипулацији и поткупљивости. Представничка демократија очигледно није у стању да реши вишедеценијску друштвено-политичку кризу наше земље, док модел непосредне демократије, на основу нашег искуства, има добру шансу.

Студенти нису, не желе, нити могу бити одраз оп ште воље. Одговори на најопштија државна и друштвена питања, која се тренутно потежу, не тичу се искључиво студената и стога не смеју пасти само на наша плећа. Све грађанке и грађани, који су по нашем Уставу неопозиви носиоци суверенитета, треба да буду укључени у дискусију и одлучивање на тему актуелне кризе. Због тога позивамо вас да се окренете локалним самоуправама и самостално организујете по моделу непосредне демократије — кроз законом предвиђено тело збора грађана.

Питају се и одлучују они којих се тиче – а то смо сви ми.

СВИ У ЗБОРОВЕ