Mi, studentkinje i studenti, već skoro četiri meseca blokiramo naše fakultete širom Srbije. Zahtevi protesta još uvek nisu ispunjeni i što veći pritisak vršimo na institucije da rade svoj posao, to veći pritisak i trpimo. Zbog sve većeg učešća građana i drugih sektora društva, protesti su prerasli iz studentskih u opštenarodne. Naše društvo se ujedinilo kao nikad pre – prvo u žalosti zbog tragedije, a odmah zatim i u borbi za pravdu. Ipak, pitanje koje se svima nameće ostaje: Koji je sledeći korak?

Sve što smo mi studenti do sada postigli desilo se zahvaljujući samoorganizovanju po principima neposredne demokratije i plenumskog zasedanja. Plenum je otvoreni forum za sve članove jednog kolektiva, gde svi ravnopravno predlažu tačke dnevnog reda, diskutuju o njima i donose odluke na osnovu glasanja proste većine. Nasuprot ustaljenom modelu predstavničke demokratije, gde se sva moć i odgovornost prepuštaju izabranim predstavnicima koji kroje naše sudbine umesto nas — u neposrednoj demokratiji se svako jednako pita i jednako je odgovoran za ono što ga se tiče.

Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju svojom zemljom, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, zagarantovano je članom 21 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Dok nam član 2 Ustava Republike Srbije govori da: Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. Zakon o lokalnoj samoupravi članom 67 predviđa: Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: građanska inicijativa, zbor građana i referendum. Isti zakon u članu 69 kaže: Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave.

Dakle, šta je za studente plenum — to je za narod zbor građana. Međutim, zbog izražene centralizacije i korupcije sistema, lokalne samouprave, a sa njima i mesne zajednice, tendenciozno su zapostavljene. Snaga studentskog pokreta leži u neposrednoj demokratiji, koja je, za razliku od predstavničke, nepodložna manipulaciji i potkupljivosti. Predstavnička demokratija očigledno nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu naše zemlje, dok model neposredne demokratije, na osnovu našeg iskustva, ima dobru šansu.

Studenti nisu, ne žele, niti mogu biti odraz op šte volje. Odgovori na najopštija državna i društvena pitanja, koja se trenutno potežu, ne tiču se isključivo studenata i stoga ne smeju pasti samo na naša pleća. Sve građanke i građani, koji su po našem Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize. Zbog toga pozivamo vas da se okrenete lokalnim samoupravama i samostalno organizujete po modelu neposredne demokratije — kroz zakonom predviđeno telo zbora građana.

Pitaju se i odlučuju oni kojih se tiče – a to smo svi mi.

SVI U ZBOROVE